Домови светских лидера

Смацк даб усред Берлина је ова палата која служи као дом председника Јоацхима Гауцка. Изграђена је 1785. године за најмлађег брата Фридриха Великог и одликује се неокласичним дизајном.

На горњем спрату се налази плесна дворана за забаве и госте, ау међувремену је анекс додат јужном крилу 1998. године да служи као канцеларија председника.

Довнинг Стреет 10 је место где премијерка Тхереса Маи живи у граду Вестминстеру. Иако споља не изгледа много, стар је 300 година и има приближно 100 соба.

Приватна резиденција се налази на трећем спрату, а кухиња за имање се налази у подруму. У овој згради живи чак и позната мачка, по имену Фреиа, која се понекад појављује на састанцима.

Председник Рецеп Таииип Ердоган живи у Анкари, у Турској, у овој палати, чија је изградња коштала 615 милиона долара.

Иако има заједничку боју са другом познатом белом кућом, ова зграда је највећа до сада и има укупно 1.100 соба.

Француски председник Францоис Холланде борави у овој чувеној палати у близини Елизејских пољана у Паризу, истој згради у којој је сваки бивши председник земље живео од 1840-их.

Палата је првобитно изграђена 1722. године, што објашњава зашто свака соба (укључујући и канцеларију) капље у гламурозном злату.

Ова палата у Риму једна је од три куће у којима је познат председник Италијанске Републике. Међутим, ово мора да нам је омиљено: не само да је 20 пута већа од Беле куће, већ је 30 папа ову палату такође назвало „домом“.

Унутрашњост палате је приближно 362 533 квадратних метара и девета је по величини палата на свету. И то је прелепо. Давне 1556. до 1629. године, архитекта Царло Мадерно надгледао је изградњу ове раскошне дворане.

Вилу, укључујући и ову чувену канцеларију, дизајнирао је ирски архитекта по имену Јамес Хобан, изградња је трајала осам година и има неокласични дизајн.

Позната и као Кућа Пизарро, ова палата је изграђена још 1535. године, али је од тада доживела многе трансформације и реновирање. Данас председник Педро Пабло Куцзински живи у овој згради која је позната по култној огради од кованог гвожђа.

Смештена у Њу Делхију, ова зграда са 340 соба служи као дом председника Пранаба Мукхерјееја. Изграђена је од огромних 700 милиона опека и одликује се едвардијанским барокним дизајном.

Када посећују дипломате из других земаља, у просторијама се често одржавају формална окупљања. Ту је и музеј који посетиоце учи о уметности, архитектури и прошлим председницима земље.

Пошто ова палата постоји (бар у неком смислу) више од миленијума, богата је историјом. Није ни чудо што служи и као службена резиденција председника НР Кине Си Ђинпинга.

Када стране дипломате посете Кину, ова свечана сала служи за државне пријеме и окупљања ради прославе њиховог боравка.

Смештен у срцу Москве, Кремљ (што значи „тврђава унутар града“) је место где се састају највиши чланови руске владе. То је и службена резиденција председника Владимира Путина.

Свака од пет дворана у Кремљу названа је по наређењима Руског царства, укључујући и ову која слави Светог Георгија.

Из очигледних разлога, службена резиденција председника Мауриција Макрија позната је и као Ружичаста кућа. Налази се на Плаза де Маио у Буенос Аиресу и изграђен је давне 1873.

Председник седи у својој канцеларији на столици познатој као „седиште Ривадавије“. Унутар зграде налази се и музеј који садржи предмете који се односе на бивше председнике и дворану биста бивших вођа.

Премијер Аустралије, Тони Абботт, преферира ову званичну резиденцију (једну од две) у Сиднеју и наводно је уложио сопствени новац у персонализацију по свом укусу. Занимљиво је да ова кућа првобитно није била предвиђена за дом лидера земље.

Од 1956. године, сваки председник Бразила је живео у овом модерном дому са елегантним базеном и скулптурама бразилског уметника Алфреда Цесцхиаттија. Унутра, модеран дизајн не престаје захваљујући отвореним концептима и прозорима од пода до плафона.

Скоро 150.000 гранитних плочица покрива ову иконичну зграду у Сеулу, где бораве и председник и потпредседник. Налази се на имању од 62 хектара, које је прекривено вртовима и отворено за јавност.

У центру Варшаве је службена резиденција председника Анџеја Дуде, која је на истом месту стајала од 1643. године, али је постала владина структура тек 1818. године. Споља, статуа у част кнеза Јозефа Пониатовског заузима централно место.